-Či­nom sve­ča­nog otva­ra­nja, u okru­žnom mu­ze­ju gra­da Bra­u­nau na Inu ot­po­če­lo je pri­ka­zi­va­nje iz­lo­žbe o sto­go­di­šnji­ci bo­rav­ka Sr­ba na tim pro­sto­ri­ma.
Če­sto po­na­vlja­na či­nje­ni­ca da se pr­vo­bit­ni Sr­bi tek pot­pi­si­va­njem spo­ra­zu­ma SFRJ i Re­pu­bli­ke Austri­je 1965. go­di­ne kao ga­star­baj­te­ri do­se­lja­va­ju u Bra­u­nau na Inu, ko­ji se na­la­zi na sje­ve­ro­za­pa­du Austri­je, pred­sta­vlja ve­li­ku za­blu­du. Isto­rij­ski iz­vo­ri ja­sno po­tvr­đu­ju do­la­zak pr­vih Sr­ba, kao rat­nih za­ro­blje­ni­ka lo­go­ra „k.u.k. Kri­eg­sge­fan­ge­nen­la­ger”, for­mi­ra­nog 1914. go­di­ne. Lo­gor je u iz­vje­snim mo­men­ti­ma bro­jao i do 30.000 lju­di, u naj­ve­ćem bro­ju ru­skih i ita­li­jan­skih voj­ni­ka, a ta­ko­đe i Ma­đa­ra, Sr­ba i osta­lih. Pra­va evi­den­ci­ja o za­ro­blje­nim i pre­mi­nu­lim Sr­bi­ma, na­ža­lost, ni­je utvr­đe­na.
Ipak, knji­ge umr­lih ob­ja­vlje­ne od stra­ne isto­ri­čar­ke Gor­da­na Ilić Mar­ko­vić i austrij­skog Cr­nog kr­sta (or­ga­ni­za­ci­je ko­ja bri­ne o rat­nim gro­blji­ma) ja­sno ospo­ra­va­ju tvrd­nje po­je­di­nih isto­ri­ča­ra, da u Bra­u­nau na Inu ni­je bi­lo in­ter­ni­ra­nih Sr­ba. Is­tra­ži­va­nja vo­đe­na u sklo­pu re­a­li­za­ci­je mu­zej­ske po­stav­ke „ Sr­bi u Bra­u­nau - 100 go­di­na” do­ni­je­la su na vi­dje­lo kon­kre­tan spi­sak po­ko­pa­nih Sr­ba na voj­nič­kom gro­blju Bra­u­nau na Inu – Ha­zel­bah ko­je se na­la­zi­lo u okvi­ru po­me­nu­tog lo­go­ra. Knji­ga umr­lih, kao i iz­vo­di srp­skih po­koj­ni­ka, je­dan su od va­žni­jih eks­po­na­ta po­stav­ke.
– Po­seb­nu za­ni­mlji­vost do­ča­ra­va sud­bi­na za­ro­blje­ni­ka Dra­go­lju­ba Kra­ji­ća, ro­đe­nog 1898. go­di­ne u se­lu Ko­bi­lje kraj Po­ža­rev­ca. Dra­go­ljub pre­ži­vlja­va lo­gor u ko­me se ob­reo 1915/1916. go­di­ne i vra­ća u rod­ni kraj, gdje po­sta­je ugled­ni tr­go­vac. Kra­ji­će­vi po­tom­ci igrom sud­bi­ne do da­nas ži­ve u Bra­u­nau i ti­me pred­sta­vlja­ju jed­nu od naj­sta­ri­jih srp­skih fa­mi­li­ja u tom gra­du – ka­že za naš list Zo­ran Ši­ja­ko­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja „Da­ni­ca”, od­bor­nik Skup­šti­ne gra­da Bra­u­nau am Inu, grad­ski se­kre­tar za kul­tu­ru i am­ba­sa­dor in­te­gra­ci­je Re­pu­bli­ke Austri­je. Uz gra­do­na­čel­ni­ka gra­da Jo­ha­ne­sa Vajd­ba­he­ra i Ši­ja­ko­vić je bio je­dan od onih ko­ji su otvo­ri­li pr­vu mu­zej­sku po­stav­ku o Sr­bi­ma. Ši­ja­ko­vić uka­zu­je da je sve pri­sut­ne pu­tem vi­deo-lin­ka po­zdra­vio mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Austri­je Se­ba­sti­jan Kurc.
– Mu­zej­ska po­stav­ka „Sr­bi u Bra­u­nau - 100 go­di­na” ima za cilj da kroz zna­tan broj bri­žlji­vo bi­ra­nih eks­po­na­ta: fo­to­gra­fi­ja, lič­nih i zva­nič­nih do­ku­me­na­ta, no­vin­skih čla­na­ka, in­ter­vjua, auten­tič­nih dje­lo­va na­mje­šta­ja, lič­nih pred­me­ta, vi­deo-do­ku­men­ta­ci­ja i dr., pre­zen­tu­je i pri­bli­ži isto­ri­ju, kul­tu­ru, je­zik, re­li­gi­ju i na­rod­no stva­ra­la­štvo Sr­ba u Bra­u­nau i sva­ka­ko, pr­vi put, na­pra­vi pre­sjek i ana­li­zu nji­ho­vog ži­vo­ta i ra­da u pro­te­klih sto­ti­nu go­di­na. Ovo je pr­va iz­lo­žba o Sr­bi­ma u Austri­ji, a naj­vje­ro­vat­ni­je i ši­re, uto­li­ko je zna­če­nje dvo­je­zič­ke štam­pa­ne Mo­no­gra­fi­je ko­ja sli­je­di, a ko­ja bi tre­ba­lo da upot­pu­ni iz­lo­žbu i do­ku­men­tu­je nje­ne sa­dr­ža­je, va­žni­je. Neo­p­hod­no je na­po­me­nu­ti da bi ona u tom slu­ča­ju bi­la pr­vi traj­ni, pi­sa­ni trag tog ob­li­ka, o ži­vo­tu Sr­ba u tom di­je­lu Austri­je, na­vo­di Ši­ja­ko­vić ko­ji je i ku­ra­tor iz­lo­žbe. Ova po­stav­ka uka­zu­je i na či­nje­ni­cu da uku­pan broj Sr­ba u da­na­šnjoj Austri­ji iz­no­si po ne­zva­nič­nim pro­cje­na­ma 250.000. Po­da­tak da je Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, još u vri­je­me nje­nog osni­va­nja 1860. go­di­ne u Be­ču bro­ja­la 150.000 vjer­ni­ka, go­vo­ri da je pra­vi broj naj­vje­ro­vat­ni­je znat­no ve­ći. Ta­čan broj Sr­ba u Bra­u­nau, osim či­nje­ni­ce da se oni na­la­ze na tre­ćem mje­stu po broj­no­sti po­sli­je Nje­ma­ca i Tu­ra­ka u Po­kra­ji­ni Gor­njoj Austri­ji, ko­joj Bra­u­nau pri­pa­da, ni­je po­znat. Isto ta­ko, tra­go­vi o nji­ho­voj kul­tu­ri, na­rod­nom stva­ra­la­štvu, upra­žnja­va­nju re­li­gi­je, go­to­vo i da ne po­sto­je.
Ka­sni­ji emi­gra­ci­o­ni ta­la­si na­kon pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma SFRJ i Re­pu­bli­ke Austri­je 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ili onaj na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je 90-ih, uti­ču na znat­no po­ve­ća­nje bro­ja Sr­ba u Bra­u­nau.
Neo­p­hod­no je is­ta­ći da je Bra­u­nau kao pri­vred­ni cen­tar re­gi­o­na pru­žao mo­guć­nost za­po­šlja­va­nja i le­ga­li­za­ci­je stal­nog bo­rav­ka u Austri­ji, što je sva­ka­ko bio osnov­ni raz­log do­la­ska emi­gra­na­ta. Je­dan od zna­čaj­ni­jih po­slo­da­va­ca je in­du­strij­ski gi­gant, pro­iz­vo­đač i pre­ra­đi­vač alu­mi­ni­ji­ma AMAG (AMAG – Austri­ja me­tal AG) osno­van 1938, ko­ji do da­nas za­po­šlja­va ne­ko­li­ko hi­lja­da rad­ni­ka, me­đu ko­ji­ma i ve­li­ki broj Sr­ba.
– Neo­spor­na je či­nje­ni­ca da su Sr­bi u Bra­u­nau u pro­te­klih 100 go­di­na svo­jom mar­lji­vo­šću do­pri­ni­je­li raz­vo­ju gra­da i re­gi­o­na i po­sta­li sa­stav­ni dio nje­go­vog dru­štva. Ipak, nje­go­va­nje kul­tu­re pre­da­ka, ne­raz­dvoj­ne rod­bin­ske ve­ze, upra­žnja­va­nje re­li­gi­je, ne­dvo­smi­sle­no go­vo­re o evi­dent­noj, ogrom­noj že­lji za oču­va­njem sop­stve­nog iden­ti­te­ta – uka­zu­je Ši­ja­ko­vić. On sa čla­no­vi­ma ti­ma za re­a­li­za­ci­ju iz­lo­žbe udru­že­nja „Da­ni­ca”, me­đu ko­ji­ma su Mi­le­na To­do­ro­vić, Za­vi­ša Đor­đe­vić, Ver­ner For­ster, Emi­na Je­vre­mo­vić, Na­ta­ša Ri­stić, na­ja­vlju­je sko­ro go­sto­va­nje mu­zej­ske po­stav­ke u Sr­bi­ji. Na­i­me, kon­cept pro­jek­ta, kao i nje­go­vi de­ta­lji, pre­do­če­ni su Austrij­skom kul­tur­nom fo­ru­mu u Be­o­gra­du, pri am­ba­sa­di Re­pu­bli­ke Austri­je. Tom pri­li­kom do­go­vo­re­na je sa­rad­nja i utvr­đe­ne smjer­ni­ce za re­a­li­za­ci­ju po­stav­ke u Sr­bi­ji 2017. go­di­ne.M.Nj.


Broj­ne zva­ni­ce na otva­ra­nju

Po­zi­vu udru­že­nja „Da­ni­ca” da bu­du la­u­da­to­ri oda­zva­li su se ugled­ni uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri, prof. dr ha­bil. Vol­fgang Ror­bah, re­dov­ni član Evrop­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti i prof. mr Gor­da­na Ilić Mar­ko­vić sa beč­kog uni­ver­zi­te­ta. Otva­ra­nju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj jav­nih lič­no­sti, me­đu ko­ji­ma i po­sla­nik sa­ve­znog par­la­men­ta Austri­je Da­vi­da Štig­mi­ler, šef odje­lje­nja za kul­tu­ru mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Austri­je Ni­ko­la­us Ke­ler, iza­sla­nik pre­mi­je­ra Gor­nje Austri­je, po­sla­nik po­kra­jin­skog par­la­men­ta Franc Vajn­ber­ger, sko­ro kom­plet­na op­štin­ska vla­da, i ve­li­ki broj za­in­te­re­so­va­nih. Mu­zič­ki dio kre­i­ra­li su pro­fe­sor Bruk­ner uni­ver­zi­te­ta, vir­tu­oz na ci­tri Vil­frid Šarf i oper­ski pje­vač, član beč­ke ope­re, te­nor Ne­nad Ma­rin­ko­vić.